СТРАНИЦУ УРЕЂУЈЕ: ВЕСНА МИЛЕНКОВИЋ СПЕЦ.ПРОФ.

МУЗИКОЛОГ И СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА МЕНАЏМЕНТ У ОБРАЗОВАЊУ

Влтава је најдужа чешка река и Чеси је сматрају својом националном реком.

У свом опису "Влтаве", Сметана је написао:

"Два извора избијају из хладовине Шумавских гора - један топао и весео, други хладан и озбиљан. Њихови брзи таласићи, спајајући се, јасно жуборе преко камена и светлуцају на Сунчевом зраку. Од бистрог планинског потока, у даљем току, постаје речица Влтава, која пресеца чешку земљу, шумећи све јаче што даље тече, пролазећи кроз тамно борје, кроз које одјекује ловачки рог. Пролази и кроз пооране њиве, на којима се чује свирка: свадба, игра, весеље. Ноћу, при месечини, виле воде коло по њеним месечином обасјаним златним таласима у којима се издалека огледају суре тврђаве, споменици минуле чешке славе. Код Светојанских спрудова Влтава шуми својим водопадима, продире кроз планинско стење и ломи своје таласе о разбацане камене блокове. Одатле, ушавши достојанственим током, у широко речно корито, тече ка Прагу, где је дочекује стародревна тврђава Вишехрад. Влтава ту јури свом силином и славом да затим умакне композиторовом погледу у даљини."

Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Nastale su u dalekoj prošlosti kada čovek nije mogao da objasni i spozna pojave u prirodi. Sve ono što se zbivalo oko njega, a što je bilo neshvatljivo, čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života, dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih tako u svakodnevni život. U mitološkim pesmama se govori o nastanku nebeskih tela, a najviše se pevalo o Suncu, Mesecu i zvezdama. Pripisivane su im osobine ljudskih bića i stavljani su u različite životne situacije. Glavni likovi često su i natprirodna bića (vile, zmajevi, aždaje, anđeli), po čemu su te pesme vrlo slične bajkama. Mitološke pesme izražavaju želju naših predaka da se umile silama koje nisu mogli da shvate i objasne, i koje su za njih predstavljale svemoćna božanstva. Kada je hrišćanstvo potisnulo mnogobožačku religiju, potisnulo je i verovanja u mitološka bića, a samim tim i podsticaje za nastanak tih pesama.

Obredne pesme su nastale u dalekoj prošlosti, pre nego što su naši preci primili hrišćanstvo. Te pesme se vezuju za paganske obrede našeg naroda i vreme kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. U težnji da umilostivi bogove, kako bi dali kišu, rodnu godinu i sl., čovek je priređivao različite obredne rituale, koji su bili praćeni odgovarajućim pesmama. U obrednim pesmama slave se godišnje promene u vegetaciji: rađanje, sazrevanje i starenje, odnosno umiranje. Neke od njih čuvaju imena slovenskih božanstava, a neke su se pod uticajem hršćanstva prilagodile crkvenim praznicima: Božiću, Uskrsu, Lazarevoj suboti itd. Obredne pesme se dele na:

- koledarske,

- dodolske,

- krstonoške,

- kraljičke,

- slavske,

- pesme vezane za hrišćanske praznike (božićne, lazaričke, uskršnje, đurđevske i dr.).

Koledarske pesme su negovale kult starih božanstava svetlosti i toplote Svaroga i Dažboga. S vremenom su se menjale i primale uticaj nove religije. Vuk Karadžić je rekao da je između tih i božićnih pesama razlika u tome što se reč "koledo" (u paganskoj mitologiji, koledo je bio mladi, tek rođeni bog), zamenjuje rečima "bog", "bogo", "Božić". Međutim i jedne i druge u sebi sadrže elemente veselja, pojmove iz domaćinstva i prirode. Koledarske pesme su vesele, praznične pesme koje su pevali mladići, koledari, za Božić i Novu godinu. 

Dodolske pesme su se pevale za vreme letnje suše kako bi se umilostivio bog da pusti kišu. Naši preci su verovali da njihovim životom i prirodom oko njih upravljaju natprirodna bića (bogovi). Da bi umilostivili i izmolili bogove da kišom porose njive sa kukuruzom, vinograde, voćnjake, bašte, priređivali su različite rituale praćene pesmom. Te pesme su pevale devojke, glava okićenih cvećem i lišćem, dok su išle kroz selo kako bi prizvale kišu. 

Krstonoške pesme su se takođe pevale za vreme sušnih dana, ali njih su pevali mladići predvođeni barjaktarom, koji se naziva krstonoša.

Kraljičke pesme su pevane o Svetim Trojicama. Te pesme su pevale isključivo devojke, među kojima je jedna predstavljala kraljicu. Devojke su išle od kuće do kuće i domaćina pozdravljale sa željom da mu godina bude rodna i berićetna i deca zdrava i napredna. 

Slavske pesme su pevane na slavama dok se seče slavski kolač.

Pesme vezane za hrišćanske praznike su pevane za vreme verskih praznika, a iako su vezane za hrišćanske praznike imaju pagansko obeležje. Božićne pesme su se pevale u porodičnoj kući, jer je nekada bio običaj da se uoči Božića i na sam praznik ne ide od kuće. Najviše ih je posvećeno badnjaku. Lazaričke pesme su deo nasleđa starih Slovena, a kasnije se taj običaj ustalio na Lazarevu subotu. Grupa devojaka je išla od kuće do kuće, pevajući pesme za plodnost, sreću i napredak. Uskršnje pesme su se pevale oko Uskrsa, a u njima je slavljen dolazak proleća, odnosno vaskrsenje prirode. Đurđevske pesme su se pevale uoči Đurđevdana, a slavile su dolazak proleća.

Običajne pesme su vezane za određene trenutke čovekovog života. Naši preci činili su utvrđen red postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštenju deteta, slavljenju praznika ili prilikom sahranjivanja nekog člana porodice. Utvrđen red postupaka važio je kao pravilo i ono je s vremenom prerastalo u nepisan zakon - običaj. Te pesme su veoma stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je, tokom vremena, dolazilo u tim običajima. U njima se izražavaju najraznovrsnija osećanja: radost, ljubav, nežnost, tuga, bol. Prema predmetu prikazivanja, običajne pesme se dele na:

- svatovske,

- počašnice ili zdravice,

- uspavanke,

- tužbalice ili naricaljke.

Svatovske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, devojačkoj tuzi zbog rastanka sa roditeljima, radosti zbog života sa voljenom osobom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu. Svatovske pesme sadrže bogate opise devojačke opreme i prirodne fizičke lepote devojke koja se udaje, i pune su radosti. Radost proističe iz pomisli da će nevesta u dom doneti sreću, ljubav, potomke, bolji život. U ponekim pesmama opevana je tuga zbog rastanka sa roditeljima. S

Počašnice su pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima. U njima se obično želi dobro zdravlje i sreća. Pevaju se), uz podignutu čašu koja se u čast domaćina ispija, kada se nazdravlja. Mnoge počašnice su ozbiljne, dostojanstvene i dirljive, ali ima i vrlo duhovitih i humorističkih. 

Uspavanke su pesme u kojima majka kazuje najlepše želje svom detetu. Njima se iskazuju lepe želje vezane za buduću sreću deteta i njegov miran san. Uspavanke su se pevale prilikom uspavljivanja deteta. U tim pesmama reči su nežne i tople, a melodija tiha i mila. Dete bi bez straha mirno zaspalo u toplom majčinom naručju ili kolevci. 

Tužbalice su pesme u kojima se iskazuje bol, žalost za umrlim. U tim pesmama reči su dostojanstvene, uzvišene, a ton veoma tužan i dirljiv. Zbog teme, tužbalice često imaju prepev (refren). U toj vrsti običajnih pesama veličaju se moralne i fizičke odlike umrloga i iznosi težina gubitka za porodicu. Pevaju ih žene, nikad muškarci.

Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu, različitim poljoprivrednim poslovima, osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati, mobama, nadmetanjima. Naši preci su mnoge poslove obavljali zajednički, mobama. Prilikom okopavanja kukuruza, kosidbe, žetve i sl. stvarale su se pesme koje su bile u skladu sa vrstom posla i ritmom rada u tom poslu. Rad je u tim pesmama veličan kao najveća radost i one su održavale ljubav prema radu, naročito zajedničkom. U posleničkim pesmama često se nalazi motiv takmičenja. Stari i mladi, muško i žensko, ali najviše momci i devojke, takmičili su se u radu. U tim pesmama kazivalo se radno raspoloženje, a neretko i ljubavna osećanja. Na mobu su se vrlo rado odazivali mladi momci i devojke jer je to bila retka prilika da budu blizu jedno drugom. Da bi olakšali fizički teške poslove, pevali su uz rad, a naročito po završetku posla. Pesme o teškom radu nadničara i bezdušnim gazdama nisu vedre i poletne. U posleničkim pesmama siromašni su opevani kao dobri radnici, a bogataši kao izrabljivači. Naši preci pevali su ne samo o okopavanju, setvi, već naporedo sa razvitkom društva i o raznim zanatskim poslovima, majstorima i šegrtima (abadžijama, kolarima, kujundžijama, sajdžijama, opančarima).

Kako su nastajale u samom procesu rada, te pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju, stočarstvo i domaću radinost - pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. Kako se život bogatio novim zanimanjima tako je u posleničke pesme ulazila nova tematika. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se zaključiti u kojem su periodu nastale.



a mol prirodna, harmonska i melodijska lestvica
a mol prirodna, harmonska i melodijska lestvica
Nastanak molske lestvice
Nastanak molske lestvice
C dur lestvica
C dur lestvica

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА V РАЗРЕД

2 часа недељно, 72 часа годишње

Циљ и задаци

Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других народа.

Остали циљеви и задаци наставе музичке културе су:

- оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

- развијање осетљивости за музичке вредности;

- неговање способности извођења музике (певање/свирање);

- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

- подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике);

- развијање критичког мишљења;

- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;

- упознавање занимања музичке струке.

Оперативни задаци:

Ученици треба да:

- певају песме по слуху;

- обраде просте и сложене тактове;

- усвајају нове елементе музичке писмености;

- свирају на дечјим музичким инструментима;

- изводе дечје, народне и уметничке игре;

- импровизују мелодије на задати текст;

- упознају звуке нових инструмената;

- слушају вредна дела уметничке и народне музике.

5. Разред

Страница у изради.